„...nekoliko minuta pre molitve svetoj Devi, okuplja se sijaset žena na obali reke, ispod keja, koji je prilično visok. Nijedan čovek ne sme da uđe u tu gomilu. Čim zazvoni na molitvu svetoj Devi, smatra se da je noć. Na poslednji zvuk zvona sve se žene svlače i ulaze u vodu. Tada nastaje vika, smeh i paklena graja. Odozgo s keja, razrogačivši oči, ljudi posmatraju kupačice, ali malo šta vide. Međutim, te bele i nejasne prilike, koje se ocrtavaju na tamnom rečnom azuru, draže pesničke duhove, i, s malo mašte, ne bojeći se Akteonove sudbine, nije teško zamisliti Dijanu kada se kupa sa svojim nimfama. Rekli su mi da se jednog dana nekoliko nevaljalaca srevenilo da podmite zvonara u katedrali kako bi dvadeset minuta ranije zvonio za molitvu. Iako je još bio dan uveliko, gvadalkivirske nimfe nisu se kolebale i verujući više molitvi nego suncu, mirne savesti obukoše kupaće kostime koji su uvek vrlo prosti...“
Prosper Merime
-KARMEN-