Reč reditelja:

Tokom ratova poslednje decenije 20. veka Srbiju je napustilo oko 700.000 mladih obrazovanih ljudi. Danas je Srbija među pet zemalja sa najstarijim stanovništvom na svetu, sa daleko većom stopom umiranja nego rađanja i prva je po broju azilanata u Evropi.

Dopisujući se godinama sa svojim prijateljima koji su otišli (od kojih više mnoge i ne viđam, kao da su u međuvremenu postali potpuno virtualni), povremeno sam nailazio na neverovatno uzbudljiva promišljanja o novom životu u kojem su se iznenada našli, gradovima u kojima žive, novim prijateljima, susedima, ljubavima, politici... prošlosti i budućnosti u Srbiji, kojoj su ona peta «izgubljena generacija» (zvuči neverovatno ali u 20. veku Srbija je prošla kroz pet ratova ) o novoj Evropi u kojoj sada žive, svojim nadama i strahovima u njoj... da mi se učinilo kako bi od tih pisama – mejlova bilo moguće napraviti čitavu predstavu! Tražeći ne novu domovinu već mesto gde bi se dostojnije moglo živeti, u tim malim, ličnim ispovestima često bih prepoznao mnogo više istine o našim životima nego u većini dramskih tekstova koje obično dobijam na čitanje.

Predstava ZIMSKE BAŠTE posvećena je toj 'izgubljenoj generaciji 90-ih'.

Nikita Milivojević, reditelj