ISTINA U POZORIŠTU

Istina je pojam kojim se čovečanstvo bavi preko svojih filozofa otkako su se pojavili u društvu. Filozofi nisu pronašli odgonetku za ovu jednostavnu reč, niti će je ikada pronaći. Filozofija samo postavlja osnovna pitanja i nudi rešenja koja karakterišu jedno vreme, a povremeno preko velikih mislioca čak određuju sudbinu sveta. Umetnost se takođe bavila takozvanom istinom, a pre svega pozorište, koje je delom od iste građe od koje i stvarnost, od čoveka od krvi i mesa. I svega ostalog što je čovek.

Pozorište je još manje obavezno da otkriva konačne istine nego filozofija. Niti je obavezna i sposobna da odredi šta je to istina. Jedna filozofska disciplina, estetika, pomaže ili, kad je nametljiva i dogmatska, čak odmaže da pozorišta ispita odnos istine i teatra. Istina je u životu, u stvarnosti, ali je i teatar stvarnost, čovekom stvorena stvarnost. U moru stvorene stvarnosti, pored one koju on nije stvorio.

Jedno od mogućnih odnosa teatra i istine je ispitivanje pozorišnim sredstvima društvene stvarnosti naših dana, juče, danas i sutra. Ovoga puta Bitef je, kao temu svog specijalnog programa, koji se prvi put organizuje, predložio paradigmu „Istina u pozorištu” sa dva primera ispitivanja stvarnih događaja pozorišnim sredstvima. To će biti prilika umetnicima i misliocima oko ovogodišnjeg 42. Bitefa, našim i stranim, da razmisle na predloženu temu.

Do teme smo došli tako što smo naslov predstave umetnika iz Južne Afrike sa američkim rediteljem Istina u prevodu, inspirisan delom Izgubljeno u prevodu, dalje varirali i specijalni program nazvali ”Istina u pozorištu”.

Maj, 2008
Jovan Ćirilov i Anja Suša

OKRUGLI STO „ISTINA U POZORIŠTU“
27. septembar 2008, 12:00 / Centar za kulturnu dekontaminaciju
Uređuje i moderira: dr Ana Vujanović

Specijalni program 42 Bitefa 08 „Istina u pozorištu” završava se okruglim stolom, organizovanim s namerom da se ponudi diskurzivna platforma koja u teorijskim, filozofskim i umetničkim kategorijama ispituje međuodnose stvarnosti u teatru i teatra u stvarnosti.

Okrugli sto je usmeren na ispitivanje statusa istine ili, konkretnije, dokumentarnosti i elemenata realnosti u teatru i, s druge strane, statusa teatra, kao posebnog oblika društvene prakse u svetu koji ga okružuje: njegove istine i istinitosti, njegove realnosti i njegovog potencijala da deluje na aktuelne društvene kontekste i intimne intelektualno-emotivne habituse pojedinaca. Čemu ova dvostrukost? Podstaknuta naslovom predstave Istina u prevodu i selektorovom metonimijskom intervencijom u naslovu specijalnog programa („Istina u pozorištu”), vratila sam se Walteru Benjaminu i njegovom viđenju zadatka prevodioca. Njegova marksističko-teorijska studija je možda u najvećoj meri izmenila dotadašnje shvatanje prevođenja, te prepisivanja, ma kako objektivnog posredovanja i ma kako doslednog prikazivanja i reprezentacije jezika jezikom. Za Benjamina, tačnog prevoda nema, jer nas svaki jezik, (kao) svaka društvena stvarnost suočava sa sopstvenom materijalnošću i sopstvenim kontekstom, te se krug prevođenja nigde ne zaustavlja, nego nas vodi neprekidnim mehanizmom obrada, dorada i dopuna sadržaja i realnosti u kojoj živimo. U tom smislu, prevođenje koje treba da nas zanima, koje nas se zaista tiče pre svega jeste prevođenje koje traži adekvatne ekvivalente u jeziku i svetu u koji prevodi, umesto da se slepo drži originala, čiji izvorni smisao ionako gubimo onog trenutka kada se upustimo u prevođenje. Prevod, a ne original jeste realni svet u kojem živimo, što dobija neslućeni zamah u 20. i 21. veku, usled ekspanzije masovnih medija i digitalnih tehnologija. U tom smislu, jedina temeljna potraga za istinom u teatru danas, kao obliku posredovanja stvarnosti, ne može biti samo potraga za skrivenim smislom prethodeće realnosti, nego mora postati, istovremeno, ako ne i još više, i potraga za onim što nam teatar isporučuje na mestu realnosti u kojoj ostajemo da živimo.

Plan je da se u okviru okruglog stola, na osnovu razgovora o konkretnim predstavama i procesu rada kojim su nastale, otvori šira tema statusa istine, dokumentarnosti i realnosti u teatru, kao i istinitosti teatarske fikcije u aktuelnom društvenom kontekstu. U skladu sa tim, okrugli sto je podeljen u dva segmenta. Prva sesija je stručna i obuhvata kritičke refleksije predstava i teorijska izlaganja koja razmatraju temu u kontekstu savremenog teatra i izvođačkih umetnosti, dok je druga sesija zamišljena kao otvoreniji razgovor i diskusija koja polaznu temu širi na različite oblike medijatizacije i reprezentacije stvarnosti u savremenoj umetnosti, kulturi i društvu.

Pozvani izlagači i učesnici u diskusiji su: Jovan Ćirilov, dr Aleksandra Jovićević, dr Hans-Thies Lehmann, Borka Pavićević, Ivana Sajko, dr Miško Šuvaković, Jelena Vesić, mr Bojan Đorđev i polaznici ovogodišnje Bitefove škole kritike „Kritika koja hoda”, zatim autori predstava Istina u prevodu i Hoćete li ikada ponovo biti srećni?, Mirka Janković i Iskra Gešoska, saradnici i gosti Bitefa, kao i publika.

Trajanje okruglog stola: 12:00-13:30 (izlaganja) / 15min pauza / 13:45-15:00 (diskusija)
Jezik: engleski (bez prevoda)